Više od 31 odsto građana ne čini ništa za svoje mentalno zdravlje, a kao glavne razloge navode neefikasnost postojećih rješenja, nedostupnost ili finansijske barijere
Oko 64 odsto Evropljana ocijenilo je svoje mentalno zdravlje kao "dobro", što je nastavak blagog opadanja u odnosu na prethodne godine, dok 36 odsto građana ima probleme sa mentalnim zdravljem, devet odsto njih ga ocjenjuje kao "loše", pokazao je Zdravstveni izvještaj za 2025. godinu njemačke farmaceustske grupacije Štada, saopšteno je danas.
Glavni faktori stresa su finansijske brige (26 odsto) i stres na poslu (24 odsto).
Srbija se nalazi među prvih pet evropskih zemalja, čiji građani (74 odsto) svoje mentalno zdravlje ocjenjuju kao dobro, isto tako i Švajcarska, a ispred njih su Rumunija (84 odsto) i Bugarska (80 odsto).
Polovina Evropljana pokušava da se samostalno nosi sa izazovima mentalnog zdravlja, a najčešći načini su vrijeme provedeno sa porodicom i prijateljima (27 odsto) i fizička aktivnost (17 odsto).
Kako je navedeno, 17 odsto građana Evrope koristi neki oblik stručne ili strukturirane podrške: terapiju, digitalne aplikacije ili rad sa stručnjacima.
Više od 31 odsto građana ne čini ništa za svoje mentalno zdravlje, a kao glavne razloge navode neefikasnost postojećih rješenja, nedostupnost ili finansijske barijere.
Sagorijevanje na poslu
Sagorijevanje na poslu i dalje na visokom nivou, 66 odsto Evropljana kaže da ga je iskusilo, dok je 31 odsto trenutno u stanju sagorijvanja ili blizu njega.
Najpogođenije grupe su žene (71 odsto) i mladi od 18 do 34 godine (75 odsto).
"Ovi podaci ukazuju na hitnu potrebu da se sagorijevanje na poslu prepozna kao stanje sa ozbiljnim fiziološkim posljedicama, kao i da se razviju ciljana rješenja podrške", piše u saopštenju Štade.
Oko 38 odsto Evropljana trenutno može da radi djelimično ili u potpunosti od kuće, dok 58 odsto njih kaže da ne može.
Oni koji imaju mogućnost rada od kuće su građani Velike Britanije (47 odsto), Holandije (45 odsto) i Irske (43 odsto).
U Srbiji 68 odsto građana kaže da nema mogućnost rada od kuće, a u stopu ih prate i građani Mađarske (66 odsto), Češke (65 odsto) i Slovačke (62 odsto).
Istraživanje je pokazalo da digitalne navike imaju dvostruki uticaj, jer nude povezanost, ali povećavaju stres, naročito među mladima.
Navedeno je da 50 odsto Evropljana nije zainteresovano za digitalni detoks, dok 36 odsto njih razmatra privremeno povlačenje sa društvenih mreža kako bi poboljšali fokus i produktivnost, imali više vremena za porodicu, ali i smanjili stres i anksioznost.
Spremnost za digitalni detoks
Građani Srbije prednjače po spremnosti za digitalni detoks, odmah uz Irce i Bugare.
Najmanje su spremni Holanđani, Belgijanci i Francuzi.
Istaknuto je da žene i mladi pokazuju najveće interesovanje za digitalnim detoksom, dok starije grupe rjeđe osjećaju potrebu da smanje upotrebu digitalnih platformi.
Mladi od 18 do 34 godine najviše osjećaju teret ekonomskih izazova, pritiska na poslu i prekomerne izloženosti društvenim mrežama.
Stariji od 55 godina suočavaju se sa usamljenošću i brigom o zdravlju, a žene su više pogođene stresom, anksioznošću i nedostupnošću mentalno-zdravstvene nege.
Štada Zdravstveni izveštaj 2025 ukazao je, kako se navodi, na jasan raskorak između rasta svijesti o mentalnom zdravlju i dostupnosti konkretne podrške.
"Dok građani sve više prepoznaju važnost brige o mentalnom blagostanju, bez sistemskih rješenja (pristupačne njege, boljih radnih uslova i zdravijih digitalnih navika), trajno poboljšanje neće biti moguće", piše u saopštenju.
(EUpravo zato)
