U Banjaluci je danas održana poslovna konferencija "Izazovi i budućnost poslovanja #3" koju, u okviru aktivnosti na izradi Programa ekonomskih reformi Republike Srpske 2024-2026. godine, organizuje Unija poslodavaca RS.
Cilj poslovne konferencije je da se kroz dijalog poslodavaca, predstavnika Vlade Srpske, akademske zajednice, institucija i stručnih organizacija prepoznaju ključni ekonomski i socijalni izazovi, kao i pravci djelovanja ka stvaranju produktivne i socijalno pravedne zajednice, saopšteno je iz Unije poslodavaca Republike Srpske.
Konferenciji, su osim predstavnika poslovne zajednice, prisustvovali predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković, šef Delegacije EU u BiH Johan Satler i ministri u Vladi Srpske.
Dejan Mijić, potpredsjednik Unije poslodavaca RS, rekao je da su panelisti razgovarali o ekonomskim reformama koji očekuju Republiku Srpsku u budućnosti.
„U zadnjih mjesec i po dana koliko se govori o minimalnoj plati razgovaramo intenzivno sa predstavnicima Vlade. Želimo da dođemo do prijedloga koji je iznio predsednik Višković. Uniju poslodavaca čini šarolika lepeza mogućnosti. Nekima će biti lako doći do tog cilja rasta minimaljne plate, alii svih drugih plata, ali da li će to biti tačno 1.050 maraka ili niže, zavisiće od ekonomske moći naših članica“, rekao je Mijić.
Mijić kaže da ne želi da licitira iznos povećanja minimalne plate, te da treba pratiti ekonomske pokazatelje.
"Treba da se napravi pravilnik o načinu izračuna minimalne plate koja se po zakonu računa u zadnjem kvartalu tekuće godine za narednu godinu. Prošle godine je dva puta došlo do rasta minimalne plate. Privreda je to iznijela. Sada da li možemo doći do cifre 1.050 maraka, vidjećemo“.
Predsjendik Vlade RS, Radovan Višković rekao je da se većina odluka ne tiče samo Srpske, već zajedničkih institucija što otežava okolnosti.
„Imamo najveći broj zaposlenih ljudi. U momentu kad smo najavili prosječnu platu u RS bili smo predmet podsmijavanja. Sada je to iza nas. Danas imamo blizu 1.300 KM i o tome se više skoro i ne govori. To neko smatra da je došlo samo od sebe. Sve one mjere koje smo godinama kreirali su dali rezultate. Ničeg se nismo odrekli. U saradnji sa poslovnom zajednicom smo investirali preko 420 miliona maraka godišnje u realni sektor. Realni sektor to vraća povećanjem plata i zaposlenosti“, rekao je Višković.
Višković kaže da su mnoge svjetske i evropske ekonomije u recesiji, te da će se sukobi na Bliskom istoku odraziti na ekonomski poredak
„Neka dešavanja koja se nama serviraju iz godine u godinu. Nakon korone, zadesio nas je ukrajinsko-ruski sukob i rast inflacije, zatim sukob na Bliskom istoku čije posljedice još nismo osjetili, a koje će neminovno doći. Sve bi to moglo prerasti u ekonomski cunami koji će preplaviti cijeli svijet. U mom mandatu, osim 2019. godine , sve je bilo u problemima koji nisu naša odgovornost, a za čijim rješenjima smo morali tragati“.
Jelena Trivan, direktorica m:tel-a, smatra da je najveći problem na tržištu deficitarna radna snaga, te da se kroz studentsku praksu u preduzećima i saradnju sa fakultetskim ustanovama treba poraditi na njihovom zadržavanju u Srpskoj.
"Mi smo od viška radne snage, kao region vrlo brzo došli do toga da nemamo dovoljno radne snage, ali i brz odliv. Jedno od glavnih rješenja je ppovećanje zarada, ali ne i jedino. Obrazovni sistem mora da produktujr kadrove za kojima postoji potreba na tržištu, a neke da ukine. Ono što kompanije rade jeste da plaćaju prakse studentima i da ih privlače u svoja preduzeća“.
(MONDO)