Desetogodišnji dječak koji je u porti crkve u Draževcu kod Obrenovca ranio Milana Rankovića (25) smješten je u psihijatrijsku ustanovu radi pregleda i vještačenja.
Desetogodišnji dječak koji je ranio Milana Rankovića (25) u porti crkve u Draževcu kod Obrenovca, smješten je u psihijatrijsku ustanovu.
Dječaka je u psihijatrijsku ustanovu smjestio Centar za socijalni rad, radi obavljanja pregleda i eventualnog vještačenja.
Ipak, kako je pokazao slučaj dječaka koji je pucao u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", desetogodišnjak bi mogao da ostane u psihijatrijskoj ustanovi i duže vrijeme, s obzirom na to da je pucao u čovjeka.
Podsjetimo, Slavko O. (44), bivši robijaš iz okoline Uba, je naredio maloljetnom sinu da Milanu prethodno prijeti ubistvom preko telefona, a zatim ga je pozvao u centar sela.
Našli su se oko 21 sat u porti crkve, a nakon kraće svađe Slavko O. je sinu gurnuo pištolj u ruke i rekao mu: "Pali, mali". Dječak je ispalio jedan hitac i pogodio Milana u desnu podlakticu, a potom je metak završio u plućnom krilu.
Milan je operisan u četvrtak i, kako je rekao njegov brat Jovan Ranković, metak mu je izvađen iz pluća. Kako je tada rekao, Milan je na odjeljenju intenzivne nege i u svjesnom je stanju.
Milan Ranković je pobegao iza crkve, a njegov drug je pozvao pomoć, dok je Slavko O. pobegao sa sinom. Odveo ga je kod prijatelja S. N. u Brgule kod Uba, gde je ostavio dete i pištolj.
S. N. je dečaka odveo kod majke u Stublince kod Uba gde su mu skinuli garderobu i okupali ga, dok je, kako se sumnja, S. N. sakrio pištolj u njivu.
Dijete upućivalo jezive prijetnje
Podsjetimo, isplivao je stravičan audio snimak razgovora u kom osumnjičeni Slavko O. i njegov desetogodišnji sin Milanu otvoreno prijete ubistvom.
Sukobu koji je zamalo okončan ubistvom u Draževcu prethodila je žustra i duga telefonska rasprava. Slavko O. je pozvao Milana kako bi ga istjerao na put, pri čemu mu je otvoreno prijetio da će ga ubiti i "udaviti u Kolubari", a ubrzo je u razgovor ubacio i svog desetogodišnjeg sina.
- Milan: Uđeš u dvorište, lepo. Dođemo, sednemo za sto.
- Slavko: Ne, ne, nego ti izađeš na put, pa ja i ti da rešimo šta imamo. Neću ti ja ulaziti u dvorište.
- Milan: Pa dobro, ako nećeš da dolaziš u dvorište, nema potrebe ni da dolaziš.
- Slavko: Samo ti izađi...
- Milan: Pa samo ti uđi u dvorište. Neću ni ja izlaziti na put. Razumeš?
- Slavko: Izaći ćeš, moraš izaći do sutra u 12.
- Milan: Pa izaći ću ja u 7 ujutru ako treba jer tada krećem na posao, čekaj me. Ali pazi da te to čekanje ne košta života, evo ja ti kažem.
- Slavko: Možda će i da me košta, nemoj samo tebe da košta, a ti se nemoj sekirati za mene.
- Milan: Mene neće sigurno, veruj mi. Evo dođi, hajde sad, dođi večeras u dvorište da vidimo šta imaš.
- Slavko: Neću ući u dvorište, izađi na put.
- Milan: Ne pada mi na pamet da izlazim na put, bre čoveče! Moje dete spava. Ti si moje dete uzeo u usta, pa znaš li šta to znači?
- Slavko: Zato i neću da uđem u dvorište, zato što dete spava.
- Milan: Slušaj da ti kažem nešto. Je l' slušaš sad dobro? Zbog toga što si mi uzeo dete u usta...
- Slavko: Ja tvoje dete nisam uzeo u usta.
- Milan: Nemoj da lažeš, bre, matori, je l' si čuo! Uđi ti u dvorište kad nisi tolika pka kao što kažeš. Uđi ti u dvorište, hajde. A što bih ja izlazio na put, izvini? Ja imam svoju kuću, imam svoje dvorište.
- Slavko: Naći ću te.
- Milan: Šta ćeš? Da me nađeš? Možeš slobodno gde god hoćeš. Ti prvo idi kući, lezi, otrezni se. Jer ti imaš ma da zoveš samo kad si pijan. A kad si trezan, ne smeš ništa da kažeš.
U tom trenutku, Slavko O. daje telefon svom desetogodišnjem sinu, koji izgovara jezive riječi.
- Milan: Slušaj, idi kaži tati lepo da se otrezni. Da ne bi zažalio što me je zvao na telefon. Je l' znaš? Ti si jako dobar dečak. Samo ti je tata loš primer.
- Dete: Samo da tebi nisam dobar! Tebe ću da ubijem ako te večeras budem našao.
- Milan: Da, da, slobodno. Evo, dođite. Zna Slavko gde mi je kuća.
- Dete: Ja znam. Ja vrlo dobro znam.
- Milan: Ti znaš... Slušaj, nemoj da si i ti kao tata mnogo bezobrazan, znaš.
- Dete: Marš u p**ku materinu, doći ću ti u kuću, zapaliću ti kuću!
- Milan: Dobro, dođi, hajde, slobodno, ali povedi i tatu.
- Dete: Hoću, hoću, povešću ga. Izađi na put!
- Milan: Ne, ne, ne, uđite vi u dvorište.
- Dete: A plašiš li se da izađeš na put, a?
- Milan: A je l' vi stvarno nećete da uđete u dvorište? Taman posla da vas ponudim da popijete nešto, znaš? Pošto je kod mene to običaj.
- Dete: Popićeš ti metak u čelo!
- Milan: Pa dobro, videćemo! Evo, slobodno!
- Slavko: Slušaj, pajseru! Ne pretim, nego ste mi tukli čoveka, pobiću vas. Otvoreno ti pričam. Otvoreno ti pretim: gde te budem našao, moj si ili Božiji!
- Milan: Pa dobro, videćemo.
- Slavko: Zato što ste mi tukli čoveka, pobiću vas. Ti si, bre, jedna jajara.
- Milan: Pa dobro, dođi. Ja se kockam sa životom... Slušaj da ti kažem nešto, ti si jako bolestan u glavi.
- Slavko: Ja ću svoju bolest na tebi da lečim! A nećeš ti lečiti na mojim ljudima, pa ubaciću te u Kolubaru i udaviću te!
- Milan: Slobodno. Dođi sutra ujutru odmah.
- Slavko: Neću ti se javljati, tući ću te kao konja! Marš, džukelo jedna.
(Telegraf/Mondo)
