Rasimu Deliću tri godine zatvora

Haški tribunal u ponedeljak je bivšeg komandanta Armije BiH Rasima Delića osudio na tri godine zatvora zbog zločina mudžahedina nad srpskim zarobljenicima u srednjoj Bosni 1995. godine.

Delić je, odlukom većine sudija, proglašen krivim za kršenje zakona i običaja rata, zato što u julu, avgustu i septembru te godine nije sprečio okrutan tretman zarobljenih Srba u rukama pripadnika jedinice El Mudžahedin, nad kojom je, po presudi, tada imao efektivnu kontrolu.

Osuđujuću presudu po četvrtoj tački optužnice doneli su sudije Frederik Harhof i Flavija Latanci, dok je predsedavajući sudija Bakone Moloto glasao za oslobađanje Delića, smatrajući da nije dokazano da je on imao kontrolu nad mudžahedinima.

Istovremeno, general Delić je, jednoglasnom odlukom, oslobođen krivice za višestruka surova ubistva srpskih i hrvatskih zarobljenika na više lokacija u srednjoj Bosni 1993-95. godine.

Iako su kao dokazano prihvatili da je jedinica El Mudžahedin od avgusta 1993. godine bila u sastavu ABiH - na osnovu naređenja generala Delića - a većinom glasova, i da je Delić imao efektivnu kontrolu nad tom jedinicom, sudije su ipak zaključile, na osnovu razmotrenih dokaza, da optuženi nije znao, niti mogao znati za ubistva zarobljenika, te ih stoga nije ni mogao sprečiti.

Sudsko veće je jednoglasno kao dokazano prihvatilo da su mudžahedini u julu i avgustu 1995. u selima Livada i logoru Kamenica okrutno postupali prema srpskim zarobljenicima, prebijajući ih i podvrgavajući ih elektro-šokovima, kao i da su trojicu ubili, a zatim im odsekli glave, koje su pokazivali drugim zarobljenicima.

General Delić je poslednji visoki oficir ABiH kome je sudio Haški tribunal. Oslobađajuće presude, Tribunal je ranije izrekao Seferu Haliloviću i Naseru Oriću, a pravosnažno je osudio Envera Hadžihasanovića na tri i po, a Amira Kuburu na dve godine zatvora.

U presudi je navedeno da je 12 pripadnika srpske vojske bilo zatvoreno najpre u Livadama, a zatim u logoru Kamenica, a da su ih pripadnici odreda El Mužahid podvrgavali različitim vidovima mučenja, uključujući prebijanje i elektro šokove.

Mudžahedini su, takođe, terali zarobljenike da poljube odrubljene glave trojice od njih.

Veće je u presudi ocenilo i da su tužioci "van svake sumnje" dokazali da su pripadnici El Mudžahedina u septembru 1995, posle zauzimanja Vozuće, zarobili i "hotiminčno ubili" više od 50 Srba u logoru Kamenica.

Prema presudi, međutim, Delić nije imao dovoljno "uzmemiravajućih" informacija na osnovu kojih bi mogao zaključiti da će mudžahedini ubiti zarobljenike, te se stoga ne može smatrati odgovornim što ubistva nije sprečio, a počinioce kaznio.

Delić je oslobođen odgovornosti i za ubistvo i ranjavanje 24 zarobljena vojnika Hrvatskog veća odbrane koje su 8. juna 1993. godine, na dan kada je on postavljen za komandanta Glavnog štaba ABIH, u selu Maline kod Travnika počinili mudžahedini iz sastava Trećeg korpusa ABiH.

Po presudi, nije dokazano da je Delić u trenutku zločina već bio stupio na dužnost načelnika glavnog štaba Armije BiH.

U završnim rečima na kraju suđenja, sredinom juna, tužioci su zatražili da general Delić bude proglašen krivim za to što nije sprečio i kaznio zločine pripadnika jedinice El Mudžahedin, nad kojom je imao efektivnu kontrolu.

Zastupnici optužbe predložili su stoga da Delić bude kažnjen sa 15 godina zatvora.

Odbrana je, nasuprot tome, zahtevala da Delić bude oslobođen zato što njegova krivica nije dokazana. Branioci su tvrdili da u kritično vreme general Delić nije imao kontrolu nad mudžahedinima i da nije mogao sprečiti i kazniti zločine.

Suđenje Deliću počelo je u julu prošle godine, a završilo se u junu ove godine. Tužilaštvo je izvelo 64 svedoka, a odbrana 13 svedoka.

Prilikom izricanja kazne uzeto je u obzir da se "optuženi dobrovoljno predao Haškom sudu, njegove porodične prilike, činjenica da nije krivično gonjen i učestvovanje u mirovnim pregovorima, uključujući i Dejtonski sporazum".

General Delić se dobrovoljno predao Haškom tribunalu u februaru 2005. godine, a u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio je da nije kriv. Ubrzo je bio pušten na privremenu slobodu na kojoj je ostao do početka suđenja.

U pritvoru je proveo 448 dana koji će mu biti uračunati u kaznu.

Dodik: Pravda za srpske žrtve nedostižna pred Haškim sudom

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik saopštio je da je Haški sud presudom ratnom komandantu Armije BiH, generalu Rasimu Deliću, još jednom pokazao da je pravda za srpske žrtve iz građanskog rata u BiH pred tim sudom "zaista nedostižna".

"Presuda Deliću urušila je i minimum našeg poverenja u pravičnost Haškog tribunala, koji je, praktično, izgubio sav legitimitet kada je srpski narod u pitanju", naveo je Dodik u pisanoj izjavi povodom presude izrečene Deliću u Hagu.

"Ne želim da preuzimamo ulogu onih koji sude, niti da sporimo nezavisnost i pravo Suda u donošenju odluka, ali kako je moguće da se gotovo svim optuženim iz RS sudi po komandnoj odgovornosti, a da komandant Armije BiH nema komandnu odgovornost", pita Dodik.

On je rekao da mu nije jasno kako je Biljana Plavšić, koja nije komandovala ni izdavala naređenja u proteklom ratu, osuđena na 11 godina zatvora, a da komandant Armije BiH sa svom odgovornošću koju je imao bude osuđen na tri godine zatvora.

"Umesto da pravičnim suđenjima i odgovarajućim presudama sud u Hagu daje doprinos pomirenju na ovim prostorima, očigledno je da njihove presude bacaju novo seme razdora među narode u BiH", ocenio je premijer RS.

On je podsetio na slike odsečenih srpskih glava, koje su obišle svet i pozvao taj isti svet da upita sudije Haškog suda da li su tri godine zatvora koliko su presudili Deliću dovoljna kazna za stravične prizore mudžahedinskih zločina, koji su počinjeni u zoni odgovornosti Armije BiH, kojom je Delić komandovao.

Predsednik Udruženja porodica poginulih boraca, zarobljenih i nestalih civila Republike Srpske (RS) Nedeljko Mitrović izjavio je da je Haški tribunal Deliću ponovo pokazao da je politički sud.

"To je još jedan u nizu dokaza da Haški tribunal nije dosledan i da ne radi na osnovu dokaza. On, u stvari, eliminiše bilo koju mogućnost optužbe ili konkretnog dokaza za zločine koje su počinili, pre svega, pripadnici Armije BiH", kazao je Mitrović novinarima u Banjaluci.

Predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić izjavio je da ova presuda, kao i ranija presuda bošnjačkom ratnom komandantu u Srebrenici Naseru Oriću govore o pristrasnosti Haškog tribunala.

"Šta drugo poručiti haškim deliocima nepravde, koji treći put ove godine srpskim žrtvama i njihovim porodicama šalju poruku da je pravda spora, nedostižna i selektivna", kazao je Dukić.

Hrvatska demokratska zajednica BiH saopštila je da je "neugodno iznenađena presudom Haškog suda koji je sramotno niskom kaznom osudio bivšeg načelnika glavnog štaba Armije Republike BiH, generala Rasima Delića".

Podsećajući da je Deliću suđeno za zločine koje su pripadnici odreda "El Mudžahid" počinili nad hrvatskim civilima od maja 1993. do avgusta 1995. godine HDZ BiH je iskazao razočaranje " činjenicom da zločini nad Hrvatima u BiH nemaju isti tretman u Haškom tribunalu" i dodao da se izrečenim presudama "očito daje politički pečat proteklom ratu".

U toj stranci postavili su pitanje "šta je sa procesuiranjem najodgovornijih ljudi za počinjene i dokazane zločine nad nedužnim hrvatskim civilima koji su se dogodili u selima Grabovica, Uzdol, te u drugim mestima u srednjoj Bosni".

"Haški sud je krajnje pristrano s očitom političkom porukom optužbi oslobodio ili pak na kratkotrajne zatvorske kazne osudio nekolicinu bošnjačkih generala koji su se teretili za masovne zločine nad Hrvatima srednje Bosne i severne Hercegovine, pa čak i stravične zločine mudžahedina", saopšteno je iz HDZ BiH.

(agencije/www.mtsmondo.com)