U memorijalnom centru Jasenovac održana je komemoracija žrtvama zloglasnog ustaškog logora smrti.
U memorijalnom centru Jasenovac održana je komemoracija žrtvama zloglasnog ustaškog logora smrti, najvećeg stratišta u ovom delu Evropu i obeležena 63. godišnjica proboja logoraša 22. aprila 1945. godine, od kojih se spaslo samo nekoliko desetina.
Kod spomenika Kameni cvet, rad beogradskog arhitekte Bogdana Bogdanovića, prisutnima su se obratili hrvatski predsednik Stjepan Mesić, predsednik Sabora Luka Bebić, potpredsednik vlade i ministar porodica veterana i međugeneracijske solidarnosti Jadranka Kosor, predsednica Saveta Jasenovca Zorica Stipetić, predstavnik logoraša i član Saveta Ivan Humić i predstavnik Roma u Savetu Stevo Đurđević.
U svojim izlaganjima, oni su istakli da je potrebno sećati se zločina i sprečavati njihovo negiranje kako se takva zlodela ne bi ponovila.
Predstavnici verskih zajednica pomolili su se za sve jasenovačke žrtve. Uz pravoslavnog sveštenika Đorđa Đurića, izaslanika vladike slavonskog Sava, za duše žrtava pomolili su se jasenovački župnik i glavni imam Sisačko-moslovačke županije.
U memorijalnom centru, u jugoistočnoj Hrvatskoj, okupilo se nekoliko hiljada ljudi.
Vence kod spomenika žrtvama položili su i predstavnici Srba i drugih naroda žrtava logora, boračkih organizacija regiona i predstavnici diplomatskog kora, a u ime Vlade Srbije Miro Čavaljuga, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku.
Vence su položili i diplomatsko konzularni predstavnici Srbije u Hrvatskoj na čelu sa savetnikom u ambasadi Davorom Trkuljom.
Vence su položili i delegacije Srpskog narodnog veća kao najvećeg organa srpske manjinske samouprave u Hrvatskog, Veća srpske nacionalne manjine grada Zagreba i Samostalne demokratske srpske stranke.
Komemoracija se odvija usred kontroverzi posle odluke Sabora da za komemoraciju u Jasenovcu bude odvojeno pet puta manje sredstava nego za obeležavanje sećanja na pripadnike formacija kvislinške naci-fašističke Nezavisne države Hrvatske (NDH) koji su poginuli posle službenog kraja Drugog svetskog rata i koje će biti 17. maja u Blajburgu, u Austriji.
Takva odluka Sabora je izazvala oštra reagovanja, ne samo antifašističke organizacije, već i predsednika Mesića i političkih predstavnika Srba koji su kao i dobar deo javnosti zatražili da takva odluka bude promenjena.
U službenoj hrvatskoj istoriografiji se broj žrtava logora procenjuje između 80.000 i 100.000, pri čemu postoje imena za 73.000 usmrćenih.
Drugi izvori govore o mnogo većem broju pogubljenih. Tako je svetski autoritet za žrtve hilokausta, izraelski centar Jad Vašem procenio da je ubijeno preko 500.000 ljudi, među njima većinom Srbi.
Procene pojedinih nemačkih generala su se kretale i do 700.000 ljudi, dok je u bivšoj Jugoslaviji navođena brojka između 700.000 i 800.000 usmrćenih osoba.
(Tanjug/www.mtsmondo.com/izbori2008/)