Nacistički "zlatni voz", čija je lokacija navodno otkrivena u Poljskoj, mogao bi da sadrži i dosad misteriozno nestalu čuvenu Ćilibarsku sobu, napravljenu za cara Petra Velikog.
Takvu mogućnost navodi britanski publicista i novinar Tom Bouer i to bi bio još jedan neverovatan obrt u priči o vozu poharanog zlata koji je nestao u ratnom vihoru pre 70 godina a koji su, prema zvaničnim tvrdnjama iz Poljske, otkrila dva lovca na blago.
Tačna lokacija je tajna a lokalni mit kaže da je voz nestao blizu dvorca Ksjac, oko tri kilometra jugoistočno od Valbrizaha, javlja Raša tudej.
Zvanične poljske vlasti upozoravaju radoznalce da se manu potrage jer postoji mogućnost da, i ako nađu voz, on bude miniran.
Da li je voz pronađen ili nije, još uvek se ne može pouzdano tvrditi, ali Pjotr Zuhovski, šef odseka za nacionalno blago pri Ministarstvu kulture Poljske, kaže da je video georadarsku sliku nečega što je stotinu metara dugačko i koja ukazuje da se radi o vozu.
Radnici bi do toga što pravi senku na snimku mogli da dođu tek za nekoliko meseci kopanja, procenjuju stručnjaci.
Podatke je dao advokat dvojice nalazača, a ukoliko je otkriće pravo, mogli bi da se radi o 343 miliona evra vrednom zlatu, draguljima i umetninama.
Sa tvrdnjama Toma Bauera, autora niza knjiga među kojima i "Nacističko zlato: Potpuna priča o pedesetogodišnjoj švajcarsko-nacističkoj zaveri o krađi", vrednost bi mogla da bude i mnogo veća, ako se tu zaista nađe i Ćilibarska soba.
Za Sky News, Bouer je izrazio nadu da bi zidovi sobe iz palate Jekaterine Velike u Carskom selu kod Petrograda mogli biti u vozu, mada stručnjaci upozoravaju da je ćilibar, ako je već uspeo da se u ratnom vihoru prokrijumčari iz zapaljenog Kalinjingrada, veoma osetljiv i da bi mogao da bude uništen tokom godina neprikladnog "skladištenja".
Ćilibarska soba, sa zlatnim ornamentima i velikim ogledalima, je napravljena iznova 2003. godine, ali original se smatra "osmim svetskim čudom". Poklon je pruskog cara Fridriha Vilhema I ruskom caru Petru Velikom iz 1716. godine i vrednost se procenjuje na više od 225 miliona evra.
