Sekretarijat Energetske zajednice iz Beča donio je mišljenje prema kome Srbija može da se priključi na projekat gasovoda "Gastrans2", koji je pratično sjeverni nastavak Turskog toka. .
Mišljenje koje je pravno neobavezujuće za zvanične ograne EU ali je praktično dozvola u oblasti energetike, objavljeno je na sajtu Energetske zajednice (www.energy-community.org).
Sekretarijat Energetske zajednice iznio je svoje mišljenje o izuzetku od pravila Trećeg energetskog paketa EU, za budući gasovod u Srbiji, koji bi trebalo da bude nastavak Turskog toka.
Izuzeće je traženo jer treći energetski paket nalaže da gasovodi u Evropi budu "otvoreni", to jest da operater i vlasnik gasovoda ne budu i jedini snabdjevači gasom, već da gasovod mogu da koriste i drugi. To ovde nije slučaj jer je Gasprom i vlasnik i korisnik gasovoda.
Kako se navodi, Sekretarijat je obavijestio regulatorni organ za energetiku Srbije AERS o svom mišljenju o izuzeću koje je AERS-u odobrio projektu gasovoda "Gastrans" 1. oktobra 2018. godine.
U saopštenju se navodi da je "Gastrans" projekat za novi naftovod na teritoriji Srbije, koji bi trebalo da bude povezan s novom infrastrukturom gasovoda koji će biti izgrađen "uzvodno u Bugarskoj i nizvodno u Mađarskoj".
U svom mišljenju, Sekretarijat traži niz uslova kako bi se osiguralo da projekat ne dovede do "zatvaranja" tržišta, odnosno monopola, u Srbiji i šire.
Pokrenuta procedura za gradnju Turskog toka kroz Srbiju
Projekat gasovoda "Gastrans" je produžetak novog gasovoda koji će se graditi u Bugarskoj, a za koji se očekuje da će se povezati s projektom Turski tok koji povezuje Rusku Federaciju sa Turskom.
Projekat ima za cilj da poveća dodatne količine ruskog gasa u jugoistočnu i centralnu Evropu.
Sa predviđenim kapacitetom od skoro 14 milijardi kubnih metara gasa godišnje, Gastransov cevovod trebalo bi da počne sa radom na srpskom segmentu već do 2020. godine, i da dostigne svoj puni kapacitet tokom 2022. godine.
U svojoj procjeni, Sekretarijat se usredsredio na potrebu stvaranja ispravno funkcionalnih likvidnih i konkurentnih tržišta gasa u Energetskoj zajednici na osnovu jednakih pravila i uslova.
Kako se navodi, tržišta gasa u jugoistočnoj i centralnoistočnoj Evropi oslanjaju se na isporuke ruskog gasa i često imaju ograničene veze sa susjednim zemljama.
U procjeni uticaja projekta "Gastrans", Sekretarijat, s jedne strane, zaključuje da će novi gasovod koji ulazi u zemlju sa juga poboljšati bezbjednost snabdijevanja diversifikacijom puteva snabdijevanja, a s druge, upozorava da će on učvrstiti i održati dominaciju ruskog Gasproma i Srbijagasa, koji su partneri na tom projektu.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić juče je naznačio da je Srbija značajno bliže izgradnji gasovoda kroz zemlju poslije Mišljenja Energetske zajednice u vezi s projektom Magistralnog gasovoda od granice s Bugarskom do granice s Mađarskom.
On je naveo i da će pitanja iz tzv. Trećeg energetskog paketa, koji zabranjuje monopol u trasportu i trgovini gasom, biti predmet daljih razgovora između EZ i srpskog regulatornog tijela, Agencije za energetiku.
