Banke u Republici Srpskoj već duži period posluju uz visok nivo kapitalizovanosti, stabilnu likvidnost i kontinuiran rast depozita stanovništva
To predstavlja važan oslonac za finansiranje privrede i građana, kaže direktor Agencije za bankarstvo Republike Srpske Srđan Šuput.
S usvajanjem Zakona o platnim uslugama, pored banaka i preduzeća za poštanski saobraćaj Republike Srpske, pružanje platnih usluga moći će da obavlјaju i nebankarske finansijske organizacije.
“Ovim zakonom stvaraju se pretpostavke za razvoj savremenih digitalnih rješenja u oblasti plaćanja, veću konkurenciju na tržištu i efikasniji bezgotovinski platni promet”, poručuje Šuput koji će o regulatornom okruženju govoriti i na šestoj DDays konferenciji koja se 23. aprila održava u Banjaluci.
Zakon o platnim uslugama u Republici Srpskoj usvojen je u Nacrtu u Narodnoj skušpštini RS. Koje su najvažnije novine koje donosi ovaj propis?
Nacrt Zakona o platnim uslugama predstavlja jedan od ključnih koraka u modernizaciji platnog sistema u Republici Srpskoj i njegovom daljem usklađivanju sa evropskim regulatornim standardima. Najznačajnije novine koje se uvode ovim zakonom odnose se na to da se proširuje krug pravnih lica koji mogu da pružaju platne usluge, pa pored banaka i preduzeća za poštanski saobraćaj Republike Srpske, pružanje platnih usluga mogu da obavlјaju i nebankarske finansijske organizacije.
Ovim zakonom stvaraju se pretpostavke za razvoj savremenih digitalnih rješenja u oblasti plaćanja, veću konkurenciju na tržištu i efikasniji bezgotovinski platni promet.
Platne usluge moći će, osim banaka, da pružaju i druge institucije. Šta će to značiti za građane i privredu, a šta za Agenciju kao regulatora?
Omogućavanje ulaska novih institucija na tržište platnih usluga doprinosi većoj konkurenciji i podstiče razvoj inovativnih rješenja u oblasti digitalnih plaćanja. Za građane i privredu to znači veći izbor usluga, veću dostupnost savremenih platnih rješenja i potencijalno niže troškove transakcija.
Za Agenciju za bankarstvo Republike Srpske to podrazumijeva dodatno jačanje regulatornog i nadzornog okvira. Naš prioritet ostaje isti – obezbijediti stabilno, transparentno i sigurno tržište finansijskih usluga.
Regulatorni okvir u RS omogućio je licenciranje i rad institucija za elektronski novac. Kako ocjenjujete prvu godinu od licenciranja prvih izdavalaca elektronskog novca?
Licenciranje prvih institucija za izdavanje elektronskog novca predstavlja važan iskorak u razvoju savremenog finansijskog tržišta u Republici Srpskoj. U prvoj godini poslovanja vidljiv je početni razvoj ovog segmenta tržišta i rast interesovanja za digitalne načine plaćanja.
Agencija kontinuirano prati poslovanje ovih institucija kako bi se obezbijedilo da posluju u skladu sa propisima i da se očuva sigurnost korisnika i stabilnost finansijskog sistema.
Ovi zakoni su važni i sa aspekta uključenja BiH u sistem SEPA (Single Euro Payments Area). Koje su konkretne koristi SEPA-e?
Uključivanje u SEPA područje predstavlja važan korak u daljoj integraciji finansijskog sistema Bosne i Hercegovine sa evropskim tržištem i važan element usklađivanja domaćeg finansijskog sistema sa evropskim standardima
SEPA donosi značajno smanjenje naknada za prenos novca u evrima. Istovremeno, transakcije između banaka biće znatno brže, pa će se prenos sredstava u mnogim slučajevima realizovati u roku od nekoliko sekundi ili najkasnije istog dana. Plaćanja će se obavljati pod istim uslovima i pravilima koja važe u zemljama Evropske unije, čime se dodatno pojednostavljuju međunarodne finansijske transakcije. Na ovaj način ćemo se snažnije povezati sa evropskim finansijskim sistemom, što je posebno značajno za kompanije koje posluju sa inostranstvom, ali i za građane koji primaju doznake iz inostranstva.
Kakvu godinu očekujete po pitanju poslovanja banaka, kreditiranja, depozita i kamatnih stopa u Republici Srpskoj?
Banke u Republici Srpskoj već duži period posluju uz visok nivo kapitalizovanosti, stabilnu likvidnost i kontinuiran rast depozita stanovništva, što predstavlja važan oslonac za finansiranje privrede i građana.
Povjerenje u bankarski sistem ostaje snažno, što potvrđuje i stalni rast depozita građana. Istovremeno, povećanje štednje stanovništva u proteklom periodu dodatno ukazuje na to da banke i dalje predstavljaju sigurno i pouzdano okruženje za štednju.
