BiH i Srbija razmotriće uvođenje različitih modela kontramjera na takse prištinskih vlasti, ukoliko ne budu ukinute do samita lidera zapadnog Balkana u Parizu 1. jula.
To su zaključili ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara BiH u tehničkom mandatu Mirko Šarović i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić na današnjem sastanku u Sarajevu.
Oni su konstatovali da su i BiH i Srbija svjesne da uvođenje različitih modela kontramjera, nije najbolja, ali svakako jeste iznuđena mjera, saopšteno je iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara u tehničkom mandatu.
Ministri su se dogovorili i da se od Evropske komisije zatraži veći angažman na hitnoj reformi CEFTA sporazuma, koji zbog uvedenih taksa od prištinskih vlasti, de fakto ne postoji u onom obliku u kome je formiran prije 13 godina.
Šarović i Ljajić saglasni su da bi dvije zemlje trebalo da zajednički nastupaju i sprovode koordinisane aktivnosti, čiji bi cilj bio povećanje pritiska za ukidanje taksa koje su uvele prištinske vlasti.
Tokom sastanka, Šarović je istakao da je za posljednjih šest mjeseci BiH isporučila 27 miliona evra robe manje na samoproglašeno Kosovo nego u istom periodu prošle godine, što je pad od 97 odsto, dok je u prva četiri mjeseca ove godine plasirano robe u vrijednosti od svega 500.000 evra.
Ljajić je naglasio da je od 21. novembra, kada su takse uvedene, do 21. maja, Srbija na samoproglašeno Kosovo isporučila za 189,5 miliona evra manje robe u odnosu na isti period prošle godine, što predstavlja pad od čak 80 odsto. To praktično, znači da je šteta nešto veća od milion evra dnevno.
Dvojica ministara su zaključila i da građani na samoproglašenom Kosovu takođe trpe štetu zbog uvedenih taksa, jer su cijene na malo povećane za 5,3 odsto, spoljnotrgovinski deficit povećan je za 5,4 odsto, a uvoz robe za 6,4 odsto.
Na sastanku je konstatovano da su zbog taksa gotovo zaustavljene sve regionalne inicijative, čime je prouzrokovana politička šteta za normalizaciju odnosa u regionu.
Tako na primjer, Dodatni protokol pet /olakšavanje trgovine u okviru CEFTA/ jedino još skupština samoproglašenog Kosova nije ratifikovala, Protokol šest /trgovina uslugama/ iako usaglašen, nije potpisan zbog problema koji su izazvani uvođenjem taksa, a za Protokol sedam /rješavanje sporova/ nisu ni započeti pregovori iz istog razloga.
Ministri su se zauzeli za veći stepen ekonomske integracije na Balkanu, koji podrazumijeva stvaranje zajedničkog ekonomskog prostora bez barijera i komplikovanih procedura, koje otežavaju slobodan protok robe, ljudi, usluga i kapitala, a uslov za to jeste da Priština bezuslovno ukine takse.
Ukoliko se to ne dogodi, EU će dodatno narušiti vlastiti kredibilitet, a zemlje ovog prostora propustiti još jednu šansu za privredni oporavak i normalizaciju političkih prilika.
