Neki s ushićenjem pričaju o blagodetima koje nam navodno tehnologija i robotika donose u bliskoj budućnosti, a neki strepe od veštačkoj inteligenciji. Roboti nam ipak ne mogu oduzeti baš sve poslove, "preživeće" sledeći...
Roboti će svakako u velikoj meri preuzeti globalnu proizvodnju, ali neke jako manuelne poslove mašine neće nikada zameniti, smatra britanski kosmolog i astrofizičar Martina Risa.
"Vodoinstalater će biti uvek u prednosti u odnosu na mašine baš kao i baštovani koje nikada nijedan robot neće zameniti zbog fine manuelne manifestacije tog zanata. Sa druge strane, kancelarijske poslove preuzeće veštačka inteligencija", rekao je Ris, na predstavljanju svoje knjige "O budućnosti" na Beogradskom sajmu knjiga.
"Kompjuteri su veoma važni za današnji svet. Kinezi mogu da imaju kontrolisanu privredu jer postoje kompjuteri koji mogu da obrađuju velike količine informacija. Svi se ipak pitaju da li mašine mogu da budu bolji od lekara u budućnosti. To je pre svega etičko pitanje. Kompjuteri donose bolje odluke od ljudskih bića, ali nisam siguran da će bilo ko od nas verovati više kompjuteru nego lekaru. Lekar nas savetuje, a mašine propisuju šta da radimo", kazao je britanski naučnik.
Knjiga "O budućnosti", u izdanju Službenog glasnika predstavljena je danas na Sajmu knjiga u Beogradu, a slavni naučnik i pisac razgovarao je skajpom sa poštovaocima njegovog dela.
Pored pitanja tehnologije, kozmologa Risa brine još jedna, mnogo banalnija stvar - plastika.
"Mi jednostavno moramo da sačuvamo našu životnu sredinu. Od politike ne zavisi koliko će svako od nas umeti da živi u skladu sa prirodom, bez bespotrebnog ugrožavanja svega prirodnog što nas okružuje", kazao je Ris.
Prema njegovm rečima, čekaju nas mnoge važne odluke iz oblasti zdravstva, energetskih potencijala i ekologije koje moramo doneti zajedno.
"Odluke treba da dones svi ljudi na svetu zajedno, u suprotnom ne piše nam se dobro", istakao je Ris i dodao da pitanja rešavanja pandemije ili očuvanja energetskih potencijala moraju da budu najšira demokratska pitanja i u javnim raspravama svi treba da učestvuju.
"Za spas planete su potrebni građani koji neće biti obmanuti statističkim podacima. Zato je svima potrebna nauka", navodi Ris.
Prema njegovim rečima, naučnici će biti u posedu informacije koliko je nešto opasno za čovečanstvo u budućnosti i od njihove jasne poruke političiramima i svetu u celini zavisiće naš opstanak kao vrste.
"Ljudi u dalekim krajevima sveta moraju da gledaju u budućnost u decenijama, a ne u četvorogodišnjim izbornim procesima. Političari moraju da donose odluke za spas planete, a ne za opstanak na pozicijama", ukazao je Ris.
Napominje da su političari u Velikoj Britaniji konačno počeli da shvataju problem plastike u okeanu.
"Videli smo na televiziji albatrosa kako gradi svoje gnezdo od plastike zahvaljujući medijskim entuzijastima. Taj albatros je pojeo plastičnu čašu. Političari sada mogu da predlože zakone o suzbijanju plastike u okeanima, a da ne izgube izbore", kazao je Ris.
