Kina je zabeležila pad bruto domaćeg proizvoda od 6,8 procenata u prvom kvartalu, na godišnjem nivou, pošto je u tom periodu veliki deo preduzeća obustavio rad u okviru mera za suzbijanje pandemije korona virusa.
Privatna potrošnja, koja je prošle godine obezbedila 80 odsto privrednog rasta, kao i fabrička aktivnost pali su u pva tri meseca 2020. više nego što se očekivalo, prenosi agencija AP.
Ovo je najveći privredni pad te zemlje od 1979.godine, kada je Peking pokrenuo reforme za uspostavljanje tržišne ekonomije.
Ekonomski analitičari, ipak, procenjuju da bi kineska privreda već ovog meseca mogla da se oporavi.
Ipak, smatraju da je malo verovatno da će taj oporavak biti u obliku latiničnog slova V, koje simboliše oštar pad i potom nagli skok ekonomije, jer se gomilaju negativni pokazatelji o izvozu, maloprodaji, i drugi.
Umesto toga, očekuju postepeni povratak kineske privrede rastu u narednim kvartalima po niskim jednocifrenim stopama.
Kineska trgovina na malo pala je u prvom tromesečju za 19 posto u odnosu na godinu ranije, pri čemu se u martu, poslednjem mesecu u tom kvartalu, situacija malo poboljšala, jer je pad usporio na 15,8 procenata.
Potrošači, u strahu od mogućih gubitaka posla, nerado troše uprkos naporima vlade da ih motiviše da se vrate u trgovačke centre i automobilske prodajne salone.
Izvoz je u martu potonuo za 6,6 procenata međugodišnje, što daleko manje u odnosu na dvocifren pad zabeležen u januaru i februaru.
Investicije u fabrike, nekretnine i druga osnovna sredstva, drugi glavni pokretač rasta, pale su u martu za 16,1 posto, a prodaja automobila se stropoštala za 48,4 procenata u odnosu na godinu ranije.
Azijske berze su, ipak, ojačale nakon objave kineskih ekonomskih podataka, jer pokazatelji nisu iznenadili investitore već su bili u sklau s njihovim očekivajima, što je verovatno podgrejalo njihove nade da će vlasti doneti nove mere ekonomskih podsticaja.
Do popodnevnih sati, tokijski referentni indeks Nikei 225 je porastao za 3,0 odsto, a hongkonški Hang Seng za 2,4 procenta.
