Kriza na Bliskom istoku: Kockanje velikih sila koje utiče na svjetsku trgovinu

Kriza u Crvenom moru je sve veća.

Skoro tri meseca kasnije, masovna izraelska vojna odmazda odjekuje širom regiona, poginulo je i ubijeno na desetine hiljada ljudi i djece.  Sukobi se šire u Libanu, a jemenski pobunjenici Huti napadaju brodove u Crvenom moru.

U međuvremenu, zapadne zemlje šalju vojnu pomoć Izraelu i raspoređuju flote u moreuzu Bab el Mandem, na ulazu u Crveno more, da zaštite trgovačke brodove, rizikujući sukob sa iranskom mornaricom, piše Politiko, prenosi Index.hr. 

Ovo je u skladu sa sumornim predviđanjem iranskog ministra inostranih poslova Hoseina Amirabdolahijana od prošle godine, koji je rekao da protivofanziva Izraela u Gazi znači da je "proširenje obima rata postalo neizbježno" i da treba očekivati dalju eskalaciju širom Bliskog istoka. 

Izraelske odbrambene snage i dalje vode žestoke bitke za kontrolu nad pojasom Gaze u, kako izraelski zvaničnici kažu, misiji uništenja Hamasa. Izraelski vojnici su već zauzeli sjeverni dio Gaze, površinu od 365 kvadratnih kilometara na kojoj živi oko 2,3 miliona Palestinaca, a sada intenziviraju napade na jugu.

Čitave četvrti gusto naseljenog grada Gaze sravnjene su sa zemljom intenzivnim izraelskim granatiranjem, raketnim napadima i vazdušnim udarima i više nisu pogodne za stanovanje. Iako su nezavisni posmatrači uglavnom blokirani, ministarstvo zdravlja koje kontroliše Hamas kaže da je više od 22.300 ljudi ubijeno, a UN kažu da je 1,9 miliona ljudi raseljeno.

Tokom posjete linijama fronta, izraelski ministar odbrane Joav Galan upozorio je da se njegova zemlja nalazi u dugotrajnoj borbi: "Osjećaj da ćemo uskoro stati nije primeren. Bez jasne pobjede nećemo moći da živimo na Bliskom istoku". Kako se kopneni rat u Gazi intenzivira, Hamas i njegovi saveznici sve više traže da sukob iznesu na mnogo širu arenu kako bi izvršili pritisak na Izrael.

Prema Setu Frantzmanu, regionalnom analitičaru Jerusalem Posta i saradniku u Fondaciji za odbranu demokratija, Iran pokušava da izoluje Izrael i SAD i oslabi američki uticaj, što takođe pokazuje da Izrael nema mogućnosti odvraćanja koje je imao u prošlosti u prošlosti ili je bar mislio da ima.

U utorak je odjeknula eksplozija u kancelariji u Dahiehu, južnom predgrađu libanske prestonice Bejruta, 130 kilometara od granice sa Izraelom. Hamas je potvrdio da je jedan od njegovih najviših lidera Saleh al-Aruri ubijen u napadu. Vladini zvaničnici u Jerusalimu odbili su da potvrde da iza ubistva stoje izraelske snage, dok su ga prikazali kao "hirurški udar na vođstvo Hamasa" i insistirajući da to nije bio napad na sam Liban, uprkos upozorenjima privremenog premijera Libana Nadžiba Mikatija da je incident mogao da uvuče njegovu zemlju u širi regionalni rat.

Tenzije između Izraela i Libana su porasle posljednjih nedelja. Borci lojalni Hezbolahu, šiitskoj islamističkoj militantnoj grupi koja kontroliše jug zemlje, ispalili su stotine raketa preko granice. Zajedno sa Hamasom, Hezbolah je dio Osovine otpora predvođene Iranom, koja ima za cilj da uništi državu Izrael.

U saopštenju objavljenom u utorak, iransko ministarstvo spoljnih poslova navodi da će smrt Al-Arurija, visokog zvaničnika Hamasa za koga je potvrđeno da je mrtav od 7. oktobra, ohrabriti otpor protiv Izraela ne samo na palestinskim teritorijama već i na širem Bliskom istoku.

"Govorimo o smrti visokog lidera Hamasa, a ne Hezbolaha ili iranske Revolucionarne garde. Hoće li Iran odgovoriti? Ili Hezbolah? Ili Hamas sa raketama? Ili neće biti odgovora nego se čeka sljedeći atentat?" pitala je Heloise Faiet, istraživač na Francuskom institutu za međunarodne odnose.

U govoru u srijedu uveče, lider Hezbolaha Hasan Nasralah osudio je ubistvo, ali nije najavio vojni odgovor. Već mjesecima, brodovi koji plove kroz uski moreuz Bab-el-Mandeb, koji povezuje Evropu sa Azijom, suočavaju se sa rastućom prijetnjom napada bespilotnim letjelicama, raketnim napadima, pa čak i otmicama Huta koje podržava Iran, a koji djeluju kod jemenske obale.

Pokret Huti, šiitska militantna grupa koju podržava Iran u građanskom ratu u Jemenu protiv Saudijske Arabije i njenih lokalnih saveznika, insistira na tome da napada samo brodove povezane sa Izraelom u pokušaju da izvrši pritisak da se okonča rat u Gazi. Međutim, prometni trgovački put od Sueckog kanala kroz Crveno more pretrpio je napade na desetine komercijalnih brodova, što je primoralo zapadne zemlje da intervenišu.

Tokom vikenda, američka mornarica je saopštila da je presrela dvije protivbrodske rakete i potopila Hutima tri broda koji su pokušali da otmu kontejnerski brod Maersk Hangdžou. Danski brodarski gigant Maersk rekao je u utorak da će obustaviti sve prelaze preko Crvenog mora do daljnjeg. Određeni broj brodarskih kompanija je odlučio isto.

Huti su u srijedu gađali kontejnerski brod "CMA CGM Tage" na putu za Izrael, rekao je vojni portparol Jahja Sare, koji je dodao: "Bilo koji napad SAD neće proći bez odgovora ili nekažnjenja". "Razumna je odluka koju sada velika većina špeditera donosi, a to je tranzit oko Rta dobre nade", rekao je Marko Forđone, generalni direktor Instituta za izvoz i međunarodnu trgovinu. "Ali to samo po sebi nije bez uticaja, znači do dvije nedjelje dodatne plovidbe, dodaje više od milion evra po putovanju i postoje rizici od piraterije, posebno u zapadnoj Africi", dodao je on.

Efekti poremećaja, posebno skokovi cijena koji pogađaju potrošače, biće vidljivi "u narednih nekoliko nedjelja", navodi Forđone. Tržišta nafte i gasa takođe očekuju rast cijena. Cijena referentne sirove nafte tipa Brent porasla je u sredu za tri odsto, na 78,22 dolara za barel. Skoro 10 odsto svjetske nafte i sedam odsto gasa prolazi kroz Crveno more.

U srijedu uveče, SAD, Australija, Bahrein, Belgija, Kanada, Danska, Nemačka, Italija, Japan, Holandija, Novi Zeland i Velika Britanija postavile su ultimatum nazivajući napade Huti "nezakonitim, neprihvatljivim i duboko destabilizujućim", ali sa nejasnim pretnjama koje se odnose na djelovanja.

Uprkos mlakoj retorici, SAD su već uzvratile militantima iz grupa koje podržava Iran, kao što je Kataeb Hezbolah u Iraku i Siriji, nakon što su izveli udare dronovima u kojima je povrijeđeno američko osoblje. London pretpostavlja da bi vazdušne napade na Hute - ako bi se to dogodilo - predvodile SAD sa Velikom Britanijom kao partnerom. I druge nacije bi se mogle uključiti.

Dva francuska zvaničnika izjavila su da Pariz ne razmatra vazdušne napade. "Stav zemlje je da se držimo samoodbrane i to se nije promijenilo", rekao je jedan od njih. Francuski ministar oružanih snaga Sebastijen Lekornu potvrdio je tu procjenu, rekavši u utorak da njegova zemlja nastavlja da djeluje u samoodbrani.

Čini se da su napori Irana da upotrebi svoje produženo oružje u zastupničkoj borbi protiv Izraela i Zapada napredovali, a sukob je već poremetio dugo očekivani bezbjednosni sporazum između Izraela i Saudijske Arabije. "Od 1979. Iran sprovodi asimetrični proksi terorizam i pokušava da ispuni svoje spoljnopolitičke ciljeve prebacujući posledice na nekog drugog - obično na Arape", rekao je Bredli Bouman, direktor Vašingtonskog Centra za vojnu i političku moć. "Sve efikasnija regionalna bezbjednosna arhitektura, kakvu pokušavaju da izgrade SAD i Saudijska Arabija, predstavlja noćnu moru za Iran, koji poput siledžije na igralištu želi da podeli i omete svu drugu djecu", dodao je on.

Uprkos svojoj vatrenoj retorici, Iran nije objavio sveopšti rat svojim neprijateljima niti obećao da će nanijeti ogromne gubitke zapadnim snagama u regionu. Stručnjaci kažu da ovo pokazuje kako bi on bio nadmašen u konvencionalnom sukobu. "Ni Iran, ni SAD, ni Izrael nisu spremni za taj veliki rat", rekao je Aleks Vatanka, direktor iranskog programa Bliskoistočnog instituta. "Izrael je nuklearna država, Iran je nuklearna država, baš kao i SAD. I to dovoljno govori", naveo je on.

Izrael se možda kladio na dugotrajnu borbu u Gazi, ali Iran pokušava da sukob učini globalnim, rekao je Vatanka. "Niko ne želi rat, tako da se obje strane dugoročno kockaju, nadajući se da će ubiti svog protivnika sa hiljadu malih rezova", dodao je on.

(MONDO)