Hasta siempre Comandante Veliki Fidel Kastro.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svijet

Hasta siempre, Comandante! Veliki Fidel Kastro

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Revolucionar, vođa koji je izgradio komunističku državu na pragu SAD, čovek koji je 50 godina prkosio Zapadu, na kojeg je pokušano, prema nekim izvorima, više od 600 atentata, rođen je na današnji dan.

Izvor: Jorge Rey/Getty Images

Fidel Alehandro Kastro Ruz, kubanski revolucionar, bivši generalni sekretar Komunističke partije Kube i nekadašnji predsednik i premijer ove južnoameričke zemlje, definitivno je ostavio trag u istoriji, bez obzira na to čija ga istorija i na koji način predstavlja.

Rođen 13. avgusta 1926. (prema nekim podacima 1927. godine) u mestu Majari, detinjstvo je proveo odrastajući na porodičnoj plantaži šećerne trske.

Obrazovanje je sticao u jezuitskim školama, a nakon što je doktorirao 1950. godine pravo na Univerzitetu u Havani, Kastro je nameravao da se kandiduje za mesto zastupnika u kubanskom parlamentu.

Međutim, general Fulgensio Batista državnim udarom s vlasti skida predsednika Karlosa Prio Sokarasa, otkazuje izbore i uvodi diktaturu.

Kastro, koji bezuspešno tuži Batistu zbog kršenja ustava, sa grupom istomišljenika 26. jula 1953. godine osniva revolucionarni pokret.

Prva akcija, napad na kasarnu "Monkada" u Santijago de Kubi, prolazi bezuspešno, a on, uz nekoliko prijatelja, završava u zatvoru, gde je bio do 1955. godine.

U to vreme komunizam nije bio ideologija kojom se Fidel Kastro vodio. Bliske su mu bile ideje nacionalizma, antiimperijalizma i reformacije.

Nakon što je oslobođen, odlazi prvo u SAD, a zatim u Meksio, gde uz brata Raula i Ernesta Če Gevaru organizuje revolucionarni pokret po imenu “26. jul”.

Fidel Kastro, ulaskom trupa pobunjenika u Havanu osmog januara 1959. godine, svrgava sa vlasti Batistu i postaje premijer Kube.

Fidel Kastro Izvor: Keystone/Getty Images

Od samog dolaska na vlast, nacionalizuje sve kompanije koje su do tada bile u vlasništvu Sjedinjenih država, zbog čega Amerikanci protiv Kube uvode ekonomski embargo, koji je trajao sve do 2015. godine, kada je tadašnji predsednik SAD Barak Obama, posredstvom Vatikana, krenuo u normalizaciju odnosa sa ovom ostrvskom zemljom. Ipak, embargo još uvek nije u potpunosti ukinut.

Embargo nije bio jedini mehanizam kojim su SAD pokušale da sa vlasti zbace političara koji ne povlađuje njihovim interesima.

Uz pomoć kubanskih izbeglica 1961. godine, invazijom na Zaliv svinja, Amerikanci pokušavaju da ga uklone sa čela države, ali bez uspeha.

Kastro uspostavlja bliske veze sa Sovjetskim savezom, umanjujući posledice američkog embargo, uz značajnu vojnu i ekonomsku pomoć.

Paralelno svoj pokret baziran na nacionalnoj ideologiji Hosea Martija usmerava ka komunističkoj.

Američko-kubanski odnosi su nastavili da se pogoršavaju, naročito tokom Kubanske raketne krize 1962, kada su Amerikanci otkrili da je Sovjetski Savez na Kubi postavio svoje balističke projektile.

Predsednik SAD Džon Kenedi je tada uveo pomorsku blokadu Kube kako bi prisilio sovjetskog lidera Nikitu Hruščova na povlačenje sovjetskih projektila s Kube.

Posle napetosti na ivici izbijanja svetskog nuklearnog rata, Hruščov je povukao rakete s Kube, uz Kenedijevo obećanje da će povući američke rakete iz baza u Turskoj.

Jedanaest meseci posle dogovora Kenedi Hruščov (do septembra 1963) američko atomsko oružje u Turskoj je deaktivirano. Postignut je dogovor o uspostavljanju vruće linije (takozvani crveni telefon) između Moskve i Vašingtona. To je bio početak takozvanog detanta.

Na vest da se Sovjeti povlače Kastro besni, lomi orman, baca naočare i za Hruščova kaže da je nitkov, kurvin sin i zadnjica.

Fidel Kastro Izvor: Keystone/Getty Images

Amerikanci su se držali dogovora da ne napadaju Kubu, ali nije sigurno da ništa nisu radili protiv Kastra.

CIA je bezuspešno pokušala da eliminiše Fidela, navodno u više navrata, po nekim izvorima, čak 600 puta.

Kastro je do svoje 90. godine života preživio mandate 11 američkih predsednika (Dvajt D. Ejzenhauer, Džon F. Kenedi, Lindon B. Džonson, Ričard M. Nikson, Džerald Ford (posle ostavke Niksona), Džimi Karter, Ronald Ragn, Džordž H. V. Buš, Bil Klinton, Džordž V. Buš, Barak Obama), a nadživeo devet američkih predsednika.

Kastro je aktivno pomagao revolucionarne pokrete u Latinskoj Americi, a u 1970—ih i 1980—ih i u Africi (Angola, Etiopija).

Kuba je pripadala Pokretu nesvrstanih. Kada je 1980—ih SSSR počeo da sprovodi socijalne i ekonomske reforme Kastro je oštro kritikovao takve eksperimente s kapitalizmom i tvrdio kako na Kubi nema potrebe za sličnim reformama.

U julu 2006. godine, Fidel Kastro je zbog pogoršanja zdravlja predao sva ovlašćenja šefa Državnog saveta svom bratu Raulu.

Umro je 25. novembra 2016. godine, ostavljajući Kubu u devetodnevnoj žalosti.

Na vest o njegovoj smrti reagovali su skoro svi svetski zvaničnici, izjavama koje definišu i njegovo današnje mesto u istoriji – za jedne heroj, revolucionar i prijatelj, za druge brutalni diktator.

Još iz INFO

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE

loader