Tržište stambenih nekretnina u evrozoni brzo se oporavilo od pritisaka inflacije, skupe energije i visokih kamata. Ali kako je uticalo sve ovo na cijene nekretnina?
Tržište nekretnina u evrozoni brzo se oporavilo od inflatornih pritisaka, skupe energije i visokih kamata, ali visoke cijene kvadrata ograničile su pristupačnost nekretnina, upozorila je u Evropska centralna banka (ECB).
Podaci za treći kvartal 2024. sugerišu da su cijene već dostigle visok nivo iz ljeta 2022. godine, ističe ECB, zaključujući da je "njihov oporavak bio mnogo brži nego u periodu posle globalne finansijske i dužničke krize" u evrozoni.
Tokom godinu i po dana cijene su pale za tri odsto, s obzirom na najnižu i najvišu tačku u ciklusu, a u dvogodišnjem kriznom periodu pale su za skoro pet odsto, napominju.
Pad cijena bio je koncentrisan i u manjem broju zemalja, svega 12 od 20 obuhvaćenih istraživanjem, a glavni teret je bila Njemačka, koja je tu ulogu 'preuzela' od zemalja na periferiji evrozone, napominje ECB u svom Ekonomskom biltenu.
Relativno blagi pad cijena poštedio je kućne budžete i bilanse banaka, ali je njihov nivo i dalje visok, što je negativno uticalo na pristupačnost stanovanja čak i u uslovima "manje stroge" monetarne politike.
Cijene nekretnina mogle bi da nastave da rastu u narednim kvartalima, s obzirom na kombinaciju ograničene ponude i kontinuirane solidne tražnje, predviđa ECB, uz napomenu da takav trend možda neće biti dobar za privredu u cjelini.
Banka je u junu prošle godine počela da snižava ključne kamate, ocjenjujući da su stvoreni "odgovarajući uslovi" za ublažavanje monetarne politike, s obzirom na ublažavanje inflacije. Od jula 2022. do septembra 2023. povećani su za 4,5 procentnih poena.
(EUpravo zato/Poslovni)
