Zvaničnim preuzimanjem kontrole vazdušnog saobraćaja BiH će početi da naplaćuje korištenje svog vazdušnog prostora, a jedinična cijena preleta za 2019. godinu u vazdušnom prostoru BiH iznosi 34,7 evra.
Prije dvije godine BiH je počela je ostvaruje rast vazdušnog saobraćaja koji je bio za deset odsto veći u 2018. u odnosu na 2017. godinu. Ponovo je u prvoj polovini 2019. ostvaren rast od 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Međutim, preuzimanjem kontrole nad vazdušnim saobraćajem iznad 11 kilometara visine, BiH će tek početi da uzima veći dio kolača.
Planirani prihodi Agencije za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi BiH (BHANSA) za 2020. godinu iznose oko 72,5 miliona KM, dok su u 2015. godini iznosili 36,2 miliona KM, što predstavlja povećanje veće od 100 odsto u pet godina.
Agencija kaže da u skladu sa zakonom ostvaruje prihod od rutnih naknada za usluge koje pružaju u vazdušnoj plovidbi u prostoru BiH, a ne za korištenje vazdušnog prostora ili neba.
Bosna i Hercegovina je, kao jedna od država ugovornica Multilateralnog sporazuma o rutnim naknadama, prihvatila principe za utvrđivanje troškovne baze rutnih naknada i
izračunavanje jediničnih cena, kao i zajedničku politiku u izračunu rutnih naknada i temeljnog troškovnika.
Jedinična cijena preleta za 2019. godinu u vazdušnom prostoru BiH iznosi 34,7 evra. Cijena zavisi od težine aviona i dužine rute leta. U proseku naknada za let od Sarajeva do Beča se kreće od 57 do 90 evra.
BiH je preuzela kontrolu vazdušnog saobraćaja u gotovo kompletnom gornjem vazdušnom prostoru zemlje, to jest iznad 11 kilometara visine. Hrvatska i dalje nadgleda prelete aviona na ovim visinama u sjeverozapadnom dijelu iz operativnih razloga, prenosi Klix.ba. Naime, ovo je ustaljena praksa u Evropi da se od jedne zemlje prema drugoj delegira vazdušni prostor kako bi se prilagodili tokovima vazdušnog saobraćaja. BiH će, međutim, uzimati svoju naknadu od vazdušnog prometa u ovom dijelu neba, prenose mediji u BiH.
