Najnovije vijesti iz briselskih krugova kažu da Evropska unija planira da se proširi na 30 članica i da će nakon toga na proširenje biti stavljena tačka.
Ovo još jedna od novih politika koje stižu iz glavnih političkih centara EU. Raspored snaga unutar Evropske unije po pitanju proširenja EU sve je nepovoljniji za države koje imaju ambicije da postanu članice, s tendencijom da postane gori, saznaje beogradski "Nedeljnik" u Briselu i Parizu.
U ovom scenariju, najslabije šanse ima Bosna i Hercegovina i Kosovo kao zaseban politički subjekat odvojen od Srbije.
"Srbija i Crna Gora drže sudbinu u svojim rukama, a ukoliko ispune uslove, Sjeverna Makedonija je u boljoj poziciji od Albanije, a Kosovo i Bosna i Hercegovina van priče," navodi se u tekstu Nedjeljnika.
List navodi da će Crna Gora i Srbija morati da naprave epohalne pomake koji iz aktuelne perspektive izgledaju neizvodljivo. U Crnoj Gori to je odlazak sadašnjeg režima s vlasti u Crnoj Gori, a Srbija će morati da potpiše pravno obavezujući sporazuma između Beograda i Prištine i da ga implementira.
Mala utjeha je ta da će "prekobrojni" će imati odnose sa EU koji će biti više od SSP ali manje od članstva
“Bosna i Hercegovina i Kosovo neće ući u EU za našeg vijeka. Ne zato što neko ima predrasude bilo koje vrste, već zato što je za BiH, pored svih ostalih problema, nepremostiva prepreka Dejtonski sporazum, a za Kosovo što ga ne priznaje pet članica EU,'' rekao je izvor "Nedeljnika" iz EU.
Ni raskid, ni integracija, ni odbacivanje, ni prihvatanje - to je budućnost odnosa našeg regiona i Evropske unije u narednim godinama, ako je vjerovati inicijativama i (polu)zvaničnim informacijama koje se pojavljuju ove jeseni.
Umjesto konkretnih vremenskih obećanja, sada se kreiraju specijalne ponude koje treba da posluže kao kompenzacija i zamjena za evropske integracije. Nedavno je objavljeno da Francuska nudi specijalni plan za zapadni Balkan u kojem bi odgađanje članstva bilo kompenzovano pristupom bogatim fondovima za razvoj.
Nova metodologija trebalo da bude precizirana na Evropskom savjetu u martu sljedeće godine i zatim da bude usvojena na majskom samitu EU - Zapadni Balkan u Zagrebu.
Na martovskom samitu će bit riječi i o BiH, a uslovi za to stvorili su se sada kada je odblokiran proces formiranja vlasti i kada će biti nastavljeni koraci na implementaciji preporuka Evropske komisije iz Mišljenja o kandidaturi BiH i Analitičkog izvještaja iz maja ove godine.
Ko je čitao to mišljenje, jasno mu je kuda ide BiH kada je u pitanju put u EU i zašto ova ''usporavanja'' i vijesti da je članstvo izuzetno daleko, nisu iznenađenje, smatra profesor politikologije na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, Miloš Šolaja.
"To mišljenje je prilično oštro. Prema tome, nije se moglo nešto bolje očekivati. Pitanje je šta su zemlje u regionu uradile da dostignu propisane standarde. Ovo je region koji se nada da će mu neko nešto dati. Nešto morate i uraditi da biste nešto dobili. Kod nas je udaren jedan standard iz rata da se ponašamo kao razmažena beba. Međunarodna zajednica, tj. zemlje koje čine EU, troše pare svojih poreskih obveznika i imaju obaveze prema njima,'' objasnio je Šolaja nešto ranije u izjavi za Mondo, komentarišući francusku inicijativu i regionalno povezivanje, tzv. Mali šengen.
On je podsjetio da ulazak u EU zahtijeva ispunjavanje određenih standarda i dostizanje određenih vrijednosti koje su zapisane u kriterijima iz Kopenhagena još 1993. godine. U odnosu na te kriterijume se mjeri da li je neka država bliže ili dalje od EU.
''Postoji najmanje 16 različitih inicijativa (za ovaj region) koje su organizovane od 1989. do danas. Regionalna integracija je bila jedan od način da se prije prilagodimo EU, ali to zemlje u regionu nisu baš tako shvatale, '' kaže profesor Miloš Šolaja i objašnjava da su uslovi u EU danas jako komplikovani.
''EU sama za sebe ima dosta unutrašnjih problema, pogotovo sada sa ovom francuskom inicijativom da se na neki način nametne kao ko-lider ili lider EU. Tako da onda procesi u ovim zemljama jugoistoka EU više nisu u fokusu pažnje. S druge strane već su druge zemlje ušle tako da se ne očekuje da bi ovaj Balkan ili jugoistok Evrope pravili posebne probleme, a odavno se stvara pritisak, ako pratite tu retoriku da proces transformacija, reformi i prilagođavanja ide brže, ali objektivno nije išlo tako brzo kako je očekivano. Plus, naravno, postojr određena politička uslovljavanja," komentariše Šolaja inicijative zbirnog naziva ''manje od članstva - više od trenutnog stanja.''
EU trenutno ima 28 članica uključujući i Veliku Britaniju čiji ''raskid'' (Brexit) i dalje traje. Albanija, Crna Gora, Srbija, Sjeverna Makedonija i Turska su države kandidati koje su u postupku prenošenja (tj. integrisanja) zakonodavstva Evropske unije u nacionalno pravo.
Bosna i Hercegovina ima status potencijalnog kandidata koji još ne ispunjava uslove za članstvo.