Neron psihopata ubica i monstrum ili rimski vladar socijalista

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svijet

Neron - psihopata, ubica i monstrum ili rimski vladar- socijalista

Autori mondo.rs nationalgeographic.rs
Autori mondo.rs nationalgeographic.rs

Iako rimskog cara Nerona većina zna kao psihopatu, ubicu i monstruma, neki naučnici tvrde da on i nije bio tako loš?

Izvor: Guliver/Getty images/iStock/Joaquin Ossorio-Castillo

Kada je 68. godine n.e. naredio jednom svom podaniku da mu zabode nož u vrat i kada je umirući izgovorio čuveno: "Kakav umetnik umire sa mnom!" Neronova palata Domus Aurea (Zlatna kuća) ispod rimskog brežuljka Opio verovatno nije ni bila dovršena.

Carevi koji su ga nasledili menjali su joj izgled i namenu sve dok 104. godine n.e. Trajan nije iskoristio zidove i svodove palate kao temelje za svoja kupatila.Narednih 1400 godina, palata je bila zatršana i potpuno zaboravljena sve dok 1480. grupa ljudi nije započela iskopavanja na brežuljku Opio i pronašla ostatke kupatila, Vespazijanovih, kako su mislili.

Možda će vas zanimati

Kada je jedan od njih propao kroz urušenu zemlju i završio na tlu, šokirano je podigao pogled i na tavanici video raskošne freske. Ovo nisu bila kupatila.Vest se proširila i renesansni umetnici poput Rafaela, Đovanija iz Udina - spuštali su se kroz tu rupu da bi proučavali motive čije su replike kasnije slikali.

Nova iskopavanja donela su i nova otkrića - dugačke hodnike sa kolonadama sa kojih se pružao pogled na park i veštačko jezero, tragovi zlata i mermera iz Egipta i sa Bliskog istoka kojima su bili prekriveni zidovi i tavanice, osmougaona prostorija sa kupolastim krovom podignutim 60 godina pre Panteona.

Posle delimičnog urušavanja krova, Zlatna kuća je 2010. zatvorena za javnost. Freske se konzerviraju, pukotine krpe ali su radnici nevidljivi za šetače u parku koji se nalazi osam metara iznad.

Rimski arhitekta Lučano Marketi je do nedavno nadgledao aktivnosti u Zlatnoj kući. Kaže da je fasciniran tavanicom oktogonalne prostorije koja je spolja podruprta lukovima susednih prostorija pa deluje kao da lebbi.

"Ovo je arhitektontska sofisticiranost kakva nije viđena nikada pre. Panteon je, naravno, čudesan. Ali njegova kupola stoji na cilindru, koji su gradili ciglu po ciglu. Ova kupola se drži pomoću struktura koje ne vidite", rekao je on za National Geographic.

Odmah pored oktogona, na mestu Neronovog veštačkog jezera nalazi se Koloseum, amfiteatar koji je sagrađen posle Neronovog samoubistva i koji je nazvan po od 30 metara visokoj bronzanoj statui – Colossus Neronis – koja je Nerona prikazivala kao boga sunca.

Na brdu Palatin, u blizini Koloseuma, Specijalno nadzorno odeljenje za arheološku baštinu Rima otvorilo je 2011. izložbu posvećenu Neronu na kojoj su prvi put predstavljena njegova brojna arhitektonska i kulturna dostignuća, kao i nedavno iskopani predmeti sa Palatina za koju mnogi veruju da je Neronova rotirajuća trpezarija sa panoramskim pogledom na niz brda Albani.

Interesovanje je bilo ogromno. "Pa, on definitivno puni blagajne", rekao je Roberto Đervaso, autor biografije "Neron"."On jeste bio monstrum. Ali ne samo to. Ni oni koji su vladali pre i posle njega nisu bili ništa bolji. Pravim monstrumima, poput Hitlera i Staljina, nedostajala je (Neronova) mašta. Čaki danas on bi bio avangardan, čovek ispred svog vremena", rekao je on.

Neron
Izvor: YouTube/ The Infographics Show 7.63M subscribers

Ipak, teško je rehabilisati čoveka za koga istorija tvrdi da je naredio ubistvo prve žene Oktavije, pretukao na smrt drugu ženu koja je bila trudna, naredio ubistvo majke (i ljubavnice) Agripine, verovatno ubio polubrata Britanika, naredio učitelju Seneki da se ubije, što je on i uradio, kastrirao a potom se oženio tinejdžerom, zapalio Rim 64. godine i onda za to optužio hrišćane...ALI, postoje dokazi da je rimski senat namerno, iz političkih razloga, uništio Neronovu reputaciju.

Razlozi su brojni - navodno su ožalošćeni godinama nosili cveće na njegov grob za koji se govorilo da je uklet i koji se danas zove Pjaca del Popolo, mnogi su ga viđali i posle smrti i verovali da će se jednog dana vratiti narodu...

Kako istoriju pišu pobednici, Neronovi prvi biografi Svetonije i Tacit pisali su o njegovoj vladavini sa mnogo prezira. Ni hriščani ga nisu mnogo voleli, a tome je doprinelo i Isajino upozorenje o dolazećem antihristu koji će "sići sa svog nebeskog svoda u liku čoveka, kralja greha, ubice sopstvene majke."

Potom je usledila demonizacija i svođenje Nerona na kukavičkog ubicu, psihopatu koji je svirao liru dok Rim gori."Mi danas osuđujemo njegovo ponašanje", kaže za Nacionalnu geografiju Marisa Ranijeri Paneta, novinarka specijalizovana za arheologiju.

"Ali pogledajte velikog hrišćanskog cara Konstantina. Ubio je svog prvog sina, svoju drugu ženu i svog tasta. Ne možemo jednog proglasiti svecem, a drugog đavolom. Pogledajte Avgusta koji je pomoću svojih crnih listi uništio celu vladajuću klasu. Rimom su tekle reke krvi, ali Avgust je sve što je radio umeo da proprati delotvornom propagandom. Razumeo je značaj javnosti. Onda kažu: Avgust je bio veliki. Ne želim da kažem da je sam Neron bio veliki car, već da je bio bolji nego što se smatra i da nije bio gori od onih koji su vladali pre i posle njega", dodala je ona.

Ne slažu se svi sa preispitivanjem novog viđenja Nerona."Ova rehabilitacija – ovaj proces koji vodi mala grupa istoričara, pokušavajući da aristokrate prikaže kao džentlmene – meni izgleda prilično glupavo", kaže čuveni rimski arheolog Andrea Karandini.

Arheolozi koji su 2007. radili ispod prometne ulice Korzo Vitorio Emanuele II otkrili su ostatke Neronovog gimnazijuma koji je sagradio pre velikog požara 64. koji mu je "raščistio" teren da kasnije sagradi Rim po svom ukusu.

Sa javnim gimnazijumom je u Rim uveden koncept grčke kulture i sa njim ideja fizičkog i intelektualnog obrazovanja mladih, koja se ubrzo prošila kroz čitavo Rimsko carstvo. Ranije su ovi prostori bili rezervisani samo za aristokratiju, a sada su tu svi bili jednaki, od senatora do konjušara, kaže arheolog Fedora Filipi.

Neron je imao još jedan problem - fizički izgled. Iako je i sa majčine i sa očeve strane bio u krvnoj vezi sa Avgustom, plavokos, plavook, pegav, nadaren pre za umetnost nego za ratovanje, nije ličio na Rimljanina.

Njegova ambiciozna majka Agripina spletkalira je dok nije ubijen njen brat Kaligula a veruje se da je otrovala trećeg muža Klaudija kako bi Neron, koga je podučavao filozof Seneka, postao car sa majkom koja je bila vladar iz senke.

Rane godine njegove vladavine bile su zlatne. Edvard Čamplin, profesor klasičnog doba sa Univerziteta Prinston opisuje ga kao kao "jednog neumornog umetnika i izvođača kome se takođe zadesilo da bude i car Rima", te kao "čoveka sa smislom za odnose sa javnošću ispred svog vremena, sa pronicljivim okom za ono štoljudi žele, često i pre nego što toga sami postanu svesni".

Neron je ustanovio "Neroniju" – pesnička, muzička i sportska nadmetanja u olimpijskom stilu. Ali ono što je godilo masama nije uvek godilo rimskoj eliti. Kada je počeo da insistira na tome da se senatori takmiče sa običnim ljudima u drugim javnim igrama, njegovo zlatno doba je nestalo.

Sa gimnazijumom koji je bio javno sastajalište, kupatilo, mesto gde su se nalazile statue, slike i knjige, gde ste mogli da boravite i slušate kako neko naglas čita poeziju, Neron je planirao i amfiteatar, pijacu mesa i kanal koji je trebalo da poveže Napulj sa Ostijom i tako obezbedi sigurno snabdevanje grada hranom.

To je iziskivalo novac što je Neronova do tada mirovnjačla vladavina isključila kao opciju. Zbog toga se odlučio da pare izvuče od bogataša kroz porez na imovinu, čemu se Senat žestoko usprotivio.

Neron je činio sve što može da zaobiđe senatore, izmišljao je lažne slučajeve protiv bogataša kako bih im naplatio novčanu kaznu i tako stvarao sebi neprijatelje.

Jedna od njih je bila i njegova majka, besna što je izgubila uticaj i koja je opet spletkarila, ovoga puta da na presto postavi svog pastorka Britanika. Drugi je bio njegov savetnik Seneka.Do 65. su svi ubijeni a Neron je konačno mogao da postane ono što jeste i time su zlatne godine njegove vladavine okončane.

Sve više bežeći u svet fantazije, vreme je provodio u veličanstvenom ali recesijom pogođenom Rimu, diskutovao sa naučnicima i političarima, pozivao ceo grad u svoju Zlatnu kuću (koja je, istina, zauzimala trećinu grada)...

Čitav kompleks palate postavljen je kao scena, sa šumarcima i jezerima i šetalištima koji su bili dostupni svima i sa silnim zlatom i mermerom, bila je demonstrafcija neograničene moći jednog čoveka. Neron je pokušao da se distancira od Senata i približi narodu, konentrišući svoju moć poput egipatskog faraona.

"Hteo je da bude blizak sa svojim narodom, ali kao njegov bog, ne kao njegov prijtelj", kaže profesor grčke i rimske arhitekture Alesandro Viskoljozi, koji je napravio izvanrednu trodimenzionalnu kompjuterizovanu rekonstrukciju Zlatne kuće.

"Kao deca verovali smo da je bio zao – među najgorim carevima od svih. Istražujući malo, došao sam do zaključka da to nije istina. Smatram da je Neron bio dobar, čak veliki car i možda najvoljeniji u čitavom Rimskom carstvu. Bio je veliki reformator. Senatori su bili bogati i posedovali su robove. Uzimao je od njih i davao sirotinji. On je bio prvi socijalista", kaže gradonačelnik Ancija - Neronovog rodnog mesta - Lučiano Bruskini.

Pročitajte i ovo

Tagovi

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

Još iz INFO

MONDO REPORTAŽE

loader